Успех, понос, срећа, сузе радоснице и дружење су речи које најбоље могу да опишу мој летњи распуст. ЛИЦИДЕРСКО СРЦЕ – Међународни фестивал дечијег фолклорног стваралаштва у Ужицу.

После седам година вежби, тренинга, зноја, радости, смеха и труда уследила је и награда. Наш КУД позван је да представља Војводину на Међународном фестивалу у Ужицу. Били смо пресретни и веома поносни јер је велика част представљати нашу покрајину на тако великом фестивалу. Сви смо били узбуђени и једва смо чекали да стигнемо у Ужице. Први дан био је чаробан и знам да ћу га памтити цео живот. Обукли смо наше предивне шарене ношње, поносно узели заставу КУД-а „Иван Сењук“ и Републике Србије и кренули у дефиле. Пратили су нас: радост, по која суза радосница, велики понос и неизмерна срећа. Центром Ужица ишла су деца из целог света, на почетку колоне били су представници сваког КУД-а и носили заставу Фестивала „Лицидерско срце“ , иза њих су ишли Ђуричићеви бубњари, који као да су својим бубњевима преносили откуцаје наших срца. Иза њих су се вијориле заставе свих земаљакоје су учествовале: Србије, Македоније, Републике Српске, Грузије, Тајвана, Бугарске, Украјине, Словачке, Италије. За њима је ишла колона деце у својим ношњама. Публика је уживала, гледајући ту веселу, шарену колону која је певала, играла и махала. Ношње деце других држава биле су прелепе и занимљиве, на мене је највећи утисак оставила тајванска ношња. Деца са Тајвана била су као близанци, сви су били исте висине, исте боје косе и исто обучена. Од свих учесника ми смо се највише дружили са децом из Грузије, њима се покварио аутобус па су путовали са нама. Они су у својој кореографији користили праве мачеве и били су јако вешти са њима. Италијани су имали прелепе ношње, имали су црвене доколенице, зелене панталоне , беле кошуље , као боје на њиховој застави. Свидела ми се и фолклорна радионица, где смо учили игре деце учесника, било је веома интересантно и забавно учити нове кораке.  Свако вече смо имали дружења и журке, играли смо, сликали се и дружили. Те слике остаће нам као лепа успомена на децу из целог света и фестивал „Лицидерско срце“.

Било је то једно чаробно и незаборавно искуство. Моји другари и ја остварили смо део својих снова и маштања. Полако смо почели да се пењемо златним степеницама успеха. Засијали смо као мале звезде на великом небу.

Мирослава Мусић
ОШ „Иса Бајић“ VII-2